Dok svi gledaju u AI, tržište i dalje traži ljudske veštine
O promenama na tržištu rada najčešće govorimo kroz zanimanja koja dolaze u prvi plan, koja gube na značaju, koja se pojavljuju kao nova, a koja više nemaju isti značaj kao ranije i to je obično deo koji najbrže završi u naslovima. Međutim, ono što iz WEF Future of Jobs Report 2025 ostaje kao važnija i dugotrajnija poruka nije samo pitanje koji će poslovi rasti do 2030, već šta će se, pre svega, tražiti od ljudi koji te poslove rade.
Signali tržišta i varka brojeva
WEF je ove uvide zasnovao na odgovorima više od 1.000 poslodavaca iz 55 ekonomija i 22 industrijska klastera, koji zajedno predstavljaju više od 14 miliona radnika, pa ću u nastavku pokušati da iz tih nalaza izdvojim signale o tome kako poslodavci već sada razmišljaju.
To je i razlog zbog kog je previše usko čitati ovaj izveštaj samo kroz brojke od 170 miliona novih poslova i 92 miliona poslova koji će nestati ili biti istisnuti do 2030. Ta brojka jeste važna, ali je možda još važnije to što WEF procenjuje da će se 39% današnjih veština promeniti ili postati manje relevantno u narednih pet godina. Drugim rečima, veliki broj ljudi neće nužno promeniti profesiju, ali će morati da promene način na koji rade unutar nje.
Nisu sve važne veštine važne na isti način
Tu dolazimo do dela koji je možda najzanimljiviji za mlade koji danas grade karijeru, ali i za sve nas koji smo svesni da moramo biti u toku sa kretanjima na tržištu rada ako želimo da ostanemo relevantni. Kada čujemo “najtraženije veštine”, često prvo pomislimo na nešto usko tehničko, nešto što zvuči novo, sofisticirano i specijalizovano. Da, WEF vrlo jasno kaže da su AI i big data, zatim mreže i sajber bezbednost i tehnološka pismenost među veštinama koje će najbrže rasti do 2030, ali ta lista se tu ne završava.
Odmah uz njih stoje kreativno razmišljanje, otpornost, fleksibilnost i agilnost, radoznalost i celoživotno učenje, liderstvo i društveni uticaj, upravljanje talentima, analitičko razmišljanje i ekološka odgovornost. Već iz same te kombinacije vidi se nešto što je važnije od bilo koje pojedinačne “zvučne” reči ili naziva pozicije – tehnološke veštine rastu, ali ne potiskuju ljudske, već ih guraju još više u centar.
Zato je korisno napraviti razliku između dve stvari koje se često mešaju. Jedno su veštine koje su već danas “core”, dakle temeljne za veliki broj organizacija i kompanija, a drugo su veštine koje će najbrže rasti u važnosti do 2030.
Razlika se najjasnije vidi na dve WEF-ove grafike:
U prvoj grupi WEF i dalje na sam vrh stavlja analitičko razmišljanje, zatim otpornost, fleksibilnost i agilnost, pa liderstvo i društveni uticaj, kreativno razmišljanje i motivaciju i samosvest. Tek posle njih dolazi tehnološka pismenost i druge prateće kompetencije.
Novi izveštaj, nova rangiranja, ista šira slika
Zanimljivo je i ono što se vidi tek kada se ovaj izveštaj uporedi sa WEF izdanjem iz 2023. Tada su u vrhu rastućih veština bili kreativno razmišljanje, analitičko razmišljanje i tehnološka pismenost, a za njima su sledili radoznalost i celoživotno učenje, otpornost, fleksibilnost i agilnost, motivacija i samosvest, sistemsko razmišljanje, AI i big data, upravljanje talentima i usmerenost na potrebe korisnika.
U novoj listi, iz 2025, AI je skočio na sam vrh, pojavili su se mreže i sajber bezbednost i ekološka odgovornost, a veštine poput motivacije i samosvesti, sistemskog razmišljanja i usmerenost na potrebe korisnika ispale su iz top 10 najbrže rastućih.
Međutim, to ne znači da su postale nevažne. Naprotiv, deo njih se pomerio iz zone “novo i brzo raste” u zonu onoga što postaje podrazumevani minimum. WEF čak eksplicitno beleži da su, u poređenju sa 2023, naročito porasli značaj liderstva i društvenog uticaja, otpornosti, fleksibilnosti i agilnosti i AI i big data.
Upravo tu je, po mom mišljenju, suština ovog izveštaja – trendovi i liste se menjaju, veštine se pomeraju, ali šira slika ostaje ista. Neke veštine ostaju u vrhu baš zato što nisu vezane za jedan alat, jednu platformu ili jednu fazu tržišta. Analitičko razmišljanje je najbolji primer za to. Ono nije “atraktivno” na isti način na koji su atraktivni AI ili sajber bezbednost, ali WEF ga i dalje drži na prvom mestu među core veštinama.
To govori da tržište rada možda jeste fascinirano novim tehnologijama, ali još uvek najviše vrednuje ljude koji umeju da razumeju kontekst, razlikuju važno od nevažnog i donesu smislen sud kada odgovor nije unapred zadat.
I drugi relevantni izvori vide isti obrazac
WEF, međutim, nije jedini izvor koji ukazuje na ovaj obrazac. LinkedIn u svom Work Change Report 2025 procenjuje da će se do 2030. promeniti oko 70% veština koje se koriste u većini poslova, a da je tempo kojim profesionalci dodaju nove veštine na svoje LinkedIn profile porastao za 140% od 2022. godine.
U istom izveštaju naglašava se da uz tehničke veštine raste i značaj veština kao što su komunikacija i liderstvo, što je važna potvrda da “human skills” nisu sporedna kategorija, već deo prilagođavanja tržištu koje postaje složenije.
Sličan signal dolazi i sa Coursera platforme. U njihovom Global Skills Report 2025 i pratećem tumačenju navodi se da su upisi na GenAI sadržaje porasli za 195% u odnosu na prethodnu godinu, uz više od 8 miliona ukupnih upisa.
Zato, kada se ta brojka pročita zajedno sa WEF-om, postaje jasnije da tržište ne traži samo ljude koji znaju da koriste nove alate, već ljude koji te alate umeju da uklope u širu logiku rada, odlučivanja i rešavanja problema.
OECD ovoj slici dodaje još jednu važnu nijansu. U analizama o veštinama i budućnosti rada OECD sve više ističe prilagodljivo rešavanje problema (adaptive problem solving), odnosno sposobnost da se čovek snađe u situaciji u kojoj rešenje nije odmah jasno i u kojoj se uslovi menjaju dok problem još traje. Ta veština je, prema OECD-u, povezana i sa većom verovatnoćom učešća na tržištu rada i sa višim zaradama.
To je dobar podsetnik da iza zvučnih pojmova kao što su analitičko razmišljanje, prilagodljivost ili celoživotno učenje stoji i vrlo konkretna tržišna vrednost.
Ko je, zapravo, pobednik?
Možda je zato najkorisnije čitati WEF-ovu listu top 10 veština ne kao konačnu listu “pobednika”, već kao mapu pravca. Ona pokazuje da će do 2030. biti traženi i oni koji razumeju AI, podatke, bezbednost i tehnologiju, i oni koji umeju da misle, uče, vode, sarađuju i ostanu stabilni kada stvari više nisu linearne.
Ako postoji jedna poruka koju iz ovog izveštaja vredi zapamtiti, onda to nije da su “meke” veštine pobedile “tvrde”, niti obrnuto. Pre će biti da tržište sve manje veruje u tu podelu. Ono što postaje dragoceno jeste kombinacija: tehnička pismenost bez mehaničnosti, i ljudska širina bez nejasnoće.
Zato ovaj tekst možda i ne treba da se završi pitanjem “koja će veština biti najvažnija”, već drugim, preciznijim pitanjem: koje veštine ostaju vredne, čak i kada se lista promeni?
Tekstovi iz istog serijala: