Kako da se izborim sa emocijama?
Emocije su sastavni deo nas i svako se suočava sa njima svakodnevno. A šta su to zapravo emocije? Emocije nastaju kao posledica određenih događaja ili misli, i pomoću njih naš organizam nam prenosi određene poruke. Najjednostavnije rečeno, emocije su način na koji naš um komunicira sa nama samima. Ako izbegavamo ono što osećamo ili ne dešifrujemo koja to misao ili događaj budi u nama određene emocije, propuštamo priliku da sebe bolje upoznamo.
Nije lako izboriti se sa emocijama, ni starijima, a kamoli mladima koji treba da se bore i sa vrtlogom hormona. Ako ne prepoznamo ono šta osećamo, to nećemo moći da iskomuniciramo, i imaćemo utisak da smo preplavljeni, pa može doći do: svađa i problema sa ukućanima, popuštanja u uspehu u školi i na faksu, problema sa društvom, povlačenja u sebe, problema sa spavanjem, napetosti u mišićima, glavobolja, prejedanja, zloupotrebi supstanci, samopovređivanja. Prepoznavanje emocija i njihovo ispoljavanje na adekvatan način su ključni za očuvanje psihičkog i fizičkog zdravlja. Na tome treba da se radi i vežba, kao što se uči za test ili usavršava za neki sport.
Evo koje korake možeš preduzeti svakog sledećeg puta kad se osetiš preplavljeno emocijama:
- Pauza. Kada kreće da te savladava neka jaka emocija, treba da se zaustaviš, da napraviš pauzu. Pauza znači da prekineš da pričaš, zatvoriš oči i duboko udahneš. Iako možda deluje kao trik, ono što zapravo može da pomogne jeste da brojiš u sebi, ponavaljaš u sebi da trenutna situacija nije trajna, da će proći i da imaš snage da ostaneš miran/na. Ovo će prvenstveno tebi da omogući da jasnije čuješ svoje misli.
- Prepoznavanje. Šta je zapravo to što osećaš? Da li si ljut/a na roditelje ili si nezadovoljan/na što nije sve prošlo u školi kako treba? Da li si ljut/a na drugare ili si tužan/na zbog toga što su te povredili? Bitno je da prepoznaš šta je ono što osećaš kako bi mogao/la adekvatno da postupiš. Ponekad je bolje početi od misli i zapisati koje su to misli koje imaš, a zatim ih povezati sa emocijama koje bude, i naposletku izdvojiti emocije koje teže podnosimo.
- Prihvatanje. Prepoznao/la si koja emocija je u pitanju. Sada dozvoli sebi i ljutnju i tugu i bes,
nezadovoljstvo. Šta god da je u pitanju, u redu je da se tako osećaš. Ako ne prihvatiš emocije, one će se samo nagomilavati i jednog dana eruptirati, verovatno u vrlo nepoželjnom obliku. Ne osuđuj sebe! U potpunosti je okej bilo koje osećanje, nisi zbog toga što osećaš ni manje jak/a, ni snažan/na. Snaga je u prihvatanju i, kasnije, prevazilaženju bilo kog problema. - Pokretanje. Dozvoli tom osećaju koji bridi u tebi da izađe napolje, da se pokrene. I ovde ne mislim da treba da odreaguješ neadekvatno, npr, da pobacaš sve po sobi. Pokretanje može da se kanališe na zdrav način (više o tome u sledećem blogu!).
- Traganje za uzrokom. Tek kada se smiriš tragaj za uzrokom. Tada treba da otkriješ koju ti informaciju određena emocija pruža. Ovde je momenat kada postavljaš sebi pitanja. Zbog čega sam ljut/a? Kako sam se ja poneo/la u datoj situaciji, kako su drugi, da li sam mogao/la drugačije? Šta bih rekla nekom drugom da je na mom mestu? Nekad je dobro da uključiš osobu od poverenja da ti pomogne da nađeš odgovore.
- Rešenje. Do rešenja dođi tako što ćeš pitati sebe: ,,Šta mogu da uradim povodom ovoga?“ Napravi listu odgovora na to pitanje, i ovde zatraži pomoć prijatelja, ako zatreba.
- Ohrabri sebe. Umesto što govoriš ,,Opet sam zabrljao/la!“, ,,Svi su loši!“, Nastavnik je zao i pokvaren, samo hoće da mi smanji ocenu1“, ,,Ovaj ispit je nemoguće položiti!“, govori sebi ,,trudim se, dajem sve od sebe, vežbaću, ja to mogu, ljudi nisu zli, već rade onako kako umeju i znaju najbolje, na meni je isto“.
- Tragaj za pozitivnim emocijama. Često dajemo prednost negativnim emocijama, a zaboravljamo sve ono što nas čini da se osećamo dobro. Korisno je da se s vremena na vreme podsetimo na čemu smo sve zahvalni kako bismo to cenili i poštovali.
Razumevanje i usmeravanje emocija nije samo način da se nosimo s izazovima, već i da izvučemo snagu iz njih. Kako prihvatamo svoje emocije, verbalizujemo ih i razmenjujemo sa drugima, tako razvijamo dublju povezanost sa sobom i drugima. Ova povezanost čini nas otpornijima na stres i omogućava nam da se lakše nosimo sa preprekama u životu.
Upravljanje emocijama je veština koja se uči, i uz vreme, praksu i svesnost, postaje se snažniji. Na kraju, tvoje emocije nisu tvoji neprijatelji - one su tvoji saveznici. Prihvati ih, razumi ih, i iskoristi ih kao izvor snage da kreiraš život kakav želiš.
Ako ti je potrebna dodatna podrška, uvek možeš da zakažeš termin u CEZAM-u!
Izvor: CEZAM